U čudu
Kad sto zamiriše na hleb
jagode vino kristal
pomisli na odaju od dima
dima bez obličja
još ne skinuvši
odeću iz geta
sedimo oko mirisnog stola
u čudu
da tu sedimo
Ko
Ko će me se setiti
kad odem
ne vrapci
koje hranim
ne topole
ispred mog prozora
ne severni park
moj zeleni sused
moji će prijatelji
jedva jedan sat da tuguju
i zaboraviće me
počinuću
u telu zemlje
ona će me preobraziti
i zaboraviti
Samoća
Obistinilo se
Cigankino proricanje
tvoja će te zemlja
napustiti
izgubićeš
ljude i san
govorićeš
zatvorenih usana
tuđim usnama
voleće te
samoća
zagrliće te
Izdaja
Ogledalo kaže
ti nisi ti
molim ga
nemoj da me izdaš
pokloniću ti jedan
lepi ram
ogledalo kaže
ja sam tvoj ram
ti si
moja slika
***
Smiluj se
Gospode
mojoj praznini
pokloni mi
onu reč
što stvara
svet
Osvrt
Lep je čovek
ko to da porekne
lep je
njegov uspravan hod
njegove oči
genijalni slikari
njegov govor
osećanja od vatre i leda
vedre i mračne misli
vedre i mračne namere
lep je čovek
ko to da porekne
njegov poriv da stvara
da stvara ljude
da istrebljuje ljude sa ovog sveta
da lepim rukama
podiže gradove
i zgrade sa ogromnim pećima
ko da porekne
da zdrav razum
staje
pred ogromnim pećima
lepih ljudi
Upitnik
Treba
popuniti upitnik
da ili ne
nestala imena i datumi
odakle kuda
potpis pod zakletvom
jeste jednom sam se rodila
moja zemlja kolevka je mrtva
podstanar sam
u paklu
zaboravila sam svoje ime
svoja tri krsta
amin
Pisanje
Pišeš i pišeš
i nećeš se nikad
ispisati do kraja
svoje slogove sa onog sveta
diktiraćeš
travi
Kristal
Ako tvoja pesma
nije kristal
nisi je
dostojan
ona mora da blista
kao ljubav i bol
***
Ja
sam Kain
ja sam
te ubio
Avelju
moj
vaskrsli brate
celog života
svetim se
samom sebi
ali ti
šta ti tražiš
ovde
u mom
prokletom soju
***
Povedi nas
iz arktičkog
ledenog doba
Mojsije
spasi nas
od zmijskog soja
hoćemo da živimo
daj nam
opet
udove oči i kosu
talas topline
zvezdani pokrov
svetlost lampe i majčinu pesmu
Metropolis
Progutala si grad
do vrha si puna
čelika betona i dima
na leđima su ti grbe
nebodera
voziš se podzemnom železnicom
sa gradom među rebrima
postala si malter
cement staklo i buka
ti to znaš
ali ne želiš da znaš
sunčaš se na neonskom svetlu
ti cementna kocko
ventilu za gas
ti robote
od gvožđa i betona
Prevela Jelena Radovanović
